Ideja o podeli Kosova nije potekla od Zorana Djindjica vec od nekih drugih licnosti. Tacno je da je Zoran ucestvovao u pregovorima o podeli pocetkom devedesetih godina, ali on nije bio inicijator. Ako sve ovo uzmemo u obzir mozemo zakljuciti da je u pitanju nesto drugo.
Preporuke:
18
0
2
nedelja, 21 avgust 2011 14:50
Novosađanka
Prof. Mihajlo Marković je, pre koju godinu, na jednoj novosadskoj TV (ja gledala), sa žaljenjem rekao da Zoran Đinđić nikad nije doktorirao.
Naime, on jeste napisao tezu, ali je nikad nije odbranio.
Ako profesor nije u pravu, bilo bi dobro da gđa Đinđić tu diplomu postavi na Net i opovrgne njegovu izjavu.
Preporuke:
31
1
3
nedelja, 21 avgust 2011 14:59
Gordon
Pametna žena.
Preporuke:
3
36
4
nedelja, 21 avgust 2011 15:21
Jasna*
"Pre svega mislim kako su ljudi van zemlje reagovali na to.Kao da je bacena atomska bomba na Kosovo".
Pa naravno, Djindjic je bio doveden na vlast da bi slusao ,a ne da bi istupao sa nekakvim svojim "idejama".
Jednog takvog sa "idejom"da Kosovo sacuva kao deo Srbije,taman su se otarasili,nije im bio potreban i drugi.
Preporuke:
27
2
5
nedelja, 21 avgust 2011 16:01
PV
Udova bi bar zarad ''europskih vrednosti'' i većeg kredibiliteta svojih reči mogla prvo da se iseli iz vile u kojoj sada stanuje! Ako je istina, reč je o tuđem posedu. Da li je g-din Đelić i te vlasnike obuhvatio budućim zakonom o restituciji?
Tek onda bi mogli da je saslušamo....
Preporuke:
33
1
6
nedelja, 21 avgust 2011 16:38
Roksanda
Gospođa Đinđić je pod velikim pritiskom fonda i finansiranja koje dolaszi za "nemačke đake".
Zato je njeno izlaganje ozbiljno i vrlo umereno.
O njenom mužu rano je davati ocene.
Mislim da je bio suviše energičan za nemačke pojmove, bio je srbin. To mu je došlo glave.
Kod Nemaca nema milosti.
Što se tiče odnosa Srbija - Nemačka, oni su vekovima igra mačke i miša. Radila sam u Nemačkoj, bila na obuci. Dosta starih ratnika - hitlerovaca ceni srbe, imaju od njih strah. Zato misle da smo divljaci, zveri. Ne ulazi im u glavu da su oni krenuli na nas, da nas unište. Nije im jasno da smo pružili otpor, to ni dan-danas ne razumeju.
Nikad nam neće oprostiti.
Nemci ne vole ni Evropu, oni je izdržavaju.
Jedini način je da se sa nemcima povežemo je ruski gas, južni potok, Rusija. Ima nade za taj put, ako ode ova vlast, koja vodi u propast. Izgubila je poverenje Evrope.
Nemačka i Rusija su veliki prijatelji još od Jekaterine 2, koja je naselila Rusiju nemcima.Putin-Šreder-Srbija, daj Bože.
Preporuke:
16
4
7
nedelja, 21 avgust 2011 17:16
rs
Prvi to nije bila ideja tvog muza, nego ideja Dobrice Cosica...
Preporuke:
19
3
8
nedelja, 21 avgust 2011 17:29
Stefan NS
Vizija vaseg muza je bila da pokloni kumu 50% secerne industrije Srbije,vama da obezbedi mirnu starost ucescem u 25% kapitala Viktorija grupe, i stambeno zbrinjavanje u tudjoj vili na Dedinju.Zar vam sudbina,Jovanke i Mire nije primer kako ce te zavrsiti i mozda i odgovarati kad sve izadje na videlo!
Preporuke:
27
3
9
nedelja, 21 avgust 2011 19:43
Ko je uticao na Bilera?
Novinar navodi kako "postoji i njegova izjava da Nemci nemaju uticaja na njega, nego on na Nemačku." Pa, ne znam koliko je Djindjic "uticao na Nemce" - ali jeste uticao na Cedu Jovanovica, Kolesara, Janjusevica i slicne! A Ruzici Djindjic bi, za izjavu da su Nemci "tradicionalno" ostali
"srpski prijatelji", trebalo dodeliti "Kvadrigu"! Ima je je vec jos jedan od onih koji se ubise tvrdeci kako je Zoran uticao na njih. Ja cekam da Biler i Vestervele kazu kako je i na njih uticao "Habermasov asistent"! A sta cemo sa Zoranovim "asistentima", posebno sa vec spomenutim Cedom Jovanovicem?
Preporuke:
23
2
10
nedelja, 21 avgust 2011 21:12
@Jasna*
Udario sam Vam plus ali moram i ovako posebno da napišem - bravo.
Preporuke:
8
0
11
nedelja, 21 avgust 2011 21:15
Velibor
Meni se sve cini da ce DS da kandiduje udovicu na sledecim ili onim posle izborima,sto ce biti i vise nego degutantno!!!
Preporuke:
8
1
12
nedelja, 21 avgust 2011 21:59
ĐURĐIJE
Podeli ti svoju imovinu,a ne Kosovo i Metohiju.
Preporuke:
14
1
13
nedelja, 21 avgust 2011 22:03
@ Roksanda
"Nemačka i Rusija su veliki prijatelji još od Jekaterine 2."
To prijateljstvo je došlo do izražaja naročito tokom Drugog svetskog rata kada su Nemci pobili jedno 30 miliona Rusa koje, inače, kao i sve Slovene, smatraju za nižu rasu. E sad, to što kod Nemaca kao više rase svaki drugi ministar ima falsifikovan, plagiran ili kupljen doktorat, što Merkelka juri po Švajcarskoj funkcionere koji u tamošnjim bankama drže pare dobijene na ime mita - o tome i o nekim drugim detaljčićima bolje da ne pričamo.
Preporuke:
16
0
14
ponedeljak, 22 avgust 2011 02:00
XY@ Roksanda
Prvo kažete da kod Nemaca nema milosti a onda kažete da oni izdržavaju Evropu.Zašto bi taj narod koji zaista nema milosti, izdržavao ostale evropske narode? Stvarnost je obrnuta.Nemci su ti koji eksploatišu celu Evropu što im je omogućilo da plate cenu svog ujedinjenja i još da postanu najsnažnija privreda Unije. Međutim, kao veliki majstori propagande (koja je uostalom njihov izum), uspeli su da ubede većinu Evropljana da eto oni vredni i marljivi izdržavaju lenje i neodgovorne južnjake.Tu i tamo javi se poneki glas u samoj Nemačkoj sa zahtevom da nemački političari konačno kažu narodu istinu. Naime,uspeh nemačke privrede, tj. rast proizvodnje i zaposlenost, počivaju pre svega na izvozu i to pretežno u zemlje evrozone. A da bi Nemačka izvozila u te zemlje njene banke odobravaju kredite "južnjacima" da bi ovi kupovali nemačku robu. Dakle, spašavajući Grčku Nemačka spašava svoje banke. A u evrozoni ostaje zato što bi izvan te zone njen izvoz imao da se suoči sa kineskom konkurencijom.
Preporuke:
2
0
15
ponedeljak, 22 avgust 2011 04:27
Svetislav Kostić, o Zoranu Đinđiću u njemačkim medijima
Zoran Đindjić je bio miljenik njemačkih medija i političara koji su želeli da ga vide na čelu države. Đinđić je to shvatio. U decembru 1996. hvali se u intevjuu za Špigel“: „ja sam adut kojeg Zapad treba da podrži“.
U junu 1999. die Welt piše o Đinđiću, da se on u toku svoje karijere uvijek zalagao za ono što je najviše obećavalo. 1997. list Tages Ancajger je otkrio Đinđića da se on „manje brine za ljudska prava i demokratiju nego za svoj položaj“.
Za vrijeme njegovih studija početkom 70-tih godina na frankfurtskom univerzitetu pričalo se da je on bio očaran Bader-Majnhof marksističkom grupom. Đinđić u januaru 1997. izjavljuje u njemačkom dnevniku Di Velt „da on nije više političar sa principima. „Pokusavam da stvaram realistične platforme, svjestan cijene koju za to trebam platiti“, ukazuje Đinđić.
I priznaje kako on zna da se ne može napraviti platforma koja će pridobiti većinu u Srbiji ako se ne uzmu u obzir nacionalistički strahovi „kod ovih ljudi". Reče onako "s visoka".
Preporuke:
4
0
16
ponedeljak, 22 avgust 2011 08:40
Dijasporac
Lep izgovor, odnosno eufemizam, Evropa nije imala sluha za podelu Kosova,ta nemoj mi kasti gospođo Ružice.
Nemačka i druge evropske sile su totalno ignorisale opravdane srpske interese i to je istina, sve ostalo je dodvoravanje okupatorima.
Preporuke:
5
0
17
utorak, 23 avgust 2011 10:14
Milkan
Ali, do duboko u noć u toj vili na jezeru Konstanc čula se mehanička mašina na kojoj je Zoran kucao svoje radove (biće da je oprobavao pisaće mašine koje je švercovao u Srbiju i to onako samosvestan i proteran u tamo neku vilu na jezeru Konstanc).
Pa, ne mislim da smo se mnogo odmakli od Nemaca, oni su posle Zorana tradicionalno ostali naši prijatelji, prijatelji demokratske Srbije. Ovo tradicionalno prijateljstvo je posebno dokazano u ratovima u kojima smo tredicionalno bili saveznici. Biće da smo se na Kolubari,Ceru za Beograd, i u prvom i u drugom ratu, borili sa „tradicionalnim neprijateljima Rusima“. O moj bogo, što sve nismo znali pre ovih demokratskih promena.
.jpg)
Naime, on jeste napisao tezu, ali je nikad nije odbranio.
Ako profesor nije u pravu, bilo bi dobro da gđa Đinđić tu diplomu postavi na Net i opovrgne njegovu izjavu.
Pa naravno, Djindjic je bio doveden na vlast da bi slusao ,a ne da bi istupao sa nekakvim svojim "idejama".
Jednog takvog sa "idejom"da Kosovo sacuva kao deo Srbije,taman su se otarasili,nije im bio potreban i drugi.
Tek onda bi mogli da je saslušamo....
Zato je njeno izlaganje ozbiljno i vrlo umereno.
O njenom mužu rano je davati ocene.
Mislim da je bio suviše energičan za nemačke pojmove, bio je srbin. To mu je došlo glave.
Kod Nemaca nema milosti.
Što se tiče odnosa Srbija - Nemačka, oni su vekovima igra mačke i miša. Radila sam u Nemačkoj, bila na obuci. Dosta starih ratnika - hitlerovaca ceni srbe, imaju od njih strah. Zato misle da smo divljaci, zveri. Ne ulazi im u glavu da su oni krenuli na nas, da nas unište. Nije im jasno da smo pružili otpor, to ni dan-danas ne razumeju.
Nikad nam neće oprostiti.
Nemci ne vole ni Evropu, oni je izdržavaju.
Jedini način je da se sa nemcima povežemo je ruski gas, južni potok, Rusija. Ima nade za taj put, ako ode ova vlast, koja vodi u propast. Izgubila je poverenje Evrope.
Nemačka i Rusija su veliki prijatelji još od Jekaterine 2, koja je naselila Rusiju nemcima.Putin-Šreder-Srbija, daj Bože.
"srpski prijatelji", trebalo dodeliti "Kvadrigu"! Ima je je vec jos jedan od onih koji se ubise tvrdeci kako je Zoran uticao na njih. Ja cekam da Biler i Vestervele kazu kako je i na njih uticao "Habermasov asistent"! A sta cemo sa Zoranovim "asistentima", posebno sa vec spomenutim Cedom Jovanovicem?
To prijateljstvo je došlo do izražaja naročito tokom Drugog svetskog rata kada su Nemci pobili jedno 30 miliona Rusa koje, inače, kao i sve Slovene, smatraju za nižu rasu. E sad, to što kod Nemaca kao više rase svaki drugi ministar ima falsifikovan, plagiran ili kupljen doktorat, što Merkelka juri po Švajcarskoj funkcionere koji u tamošnjim bankama drže pare dobijene na ime mita - o tome i o nekim drugim detaljčićima bolje da ne pričamo.
U junu 1999. die Welt piše o Đinđiću, da se on u toku svoje karijere uvijek zalagao za ono što je najviše obećavalo. 1997. list Tages Ancajger je otkrio Đinđića da se on „manje brine za ljudska prava i demokratiju nego za svoj položaj“.
Za vrijeme njegovih studija početkom 70-tih godina na frankfurtskom univerzitetu pričalo se da je on bio očaran Bader-Majnhof marksističkom grupom. Đinđić u januaru 1997. izjavljuje u njemačkom dnevniku Di Velt „da on nije više političar sa principima. „Pokusavam da stvaram realistične platforme, svjestan cijene koju za to trebam platiti“, ukazuje Đinđić.
I priznaje kako on zna da se ne može napraviti platforma koja će pridobiti većinu u Srbiji ako se ne uzmu u obzir nacionalistički strahovi „kod ovih ljudi". Reče onako "s visoka".
Nemačka i druge evropske sile su totalno ignorisale opravdane srpske interese i to je istina, sve ostalo je dodvoravanje okupatorima.
Pa, ne mislim da smo se mnogo odmakli od Nemaca, oni su posle Zorana tradicionalno ostali naši prijatelji, prijatelji demokratske Srbije. Ovo tradicionalno prijateljstvo je posebno dokazano u ratovima u kojima smo tredicionalno bili saveznici. Biće da smo se na Kolubari,Ceru za Beograd, i u prvom i u drugom ratu, borili sa „tradicionalnim neprijateljima Rusima“. O moj bogo, što sve nismo znali pre ovih demokratskih promena.